Happy accidents

Sviđam im se, vidim to, osjetim. Nikakvog zadovoljstva u tome. Šta ja imam od toga, od pažnje i osjećaja koje ne mogu da uzvratim? Neugodu i osjećaj krivice. I tihu tugu, tupu i zakopanu duboko ispod površine jer nema nikog za kim će srce jače da zalupa.

A onda naiđe neko, nemoguć neko, zaista nemoguć, stvarno kažem nemoguć. I pričam mu, o sebi, o fotografima, o predstavama, knjigama, svom djetinjstvu, svojim filozofijama. Priča i on mene i gleda me i priča mi i sluša me i gleda me i kaže prelijepa si, kažem i ti si prelijep. Kaže ljubio bih te sada. Kažem odoh ja do toaleta, da promijenimo temu kad se vratim.

Pokoji dodir, njegove usne su okrznule moju kosu dva puta, objasnila sam sve, sve sam objasnila. Osuđujući pogledi s druge strane stola. Histerisanje u taksiju jer su nam se dotakle ruke. Moralisanje. Jebite se, ba.

I bez vas znam da je to najviše što mogu da dozvolim. Kad bih mogla, bila bih samo njegova i on samo moj. Ali ne može.

Od sutra prestajem da maštam. Ali ću da počnem da se nadam da na svijetu postoji za mene neko poput njega.

Advertisements