Francuska

Da li se sve dešava s razlogom?

Posao u Francuskoj se iskomplikovao i sve se odužava. Prvo rekoše maj. Pa sad kažu septembar. Isti dan kad su mi to rekli, saznam da sam dobila stipendiju da studiram, u Parizu. I dalje nisam svjesna šta mi se dešava i opet mislim da će mi ovo izmaknuti iz ruku i samo smišljam razloge zašto će se to desiti. Bojim se da ne navučem loše tim negativnim mislima, možda je bolje da se fokusiram na pozitivno, da se posvetim učenju francuskog još više, da čitam na francuskom, gledam serije i filmove. Reče mi sinoć drug s kojim mi se lijepo ljubiti da treba zapisati ciljeve, da je neko istraživanje pokazalo da ih osobe koje ih zapišu i ostvare. Evo mog cilja, crno na bijelo: Francuska, Pariz, peta godina s usmjerenjem, klinička psihologija. Kako bi to bilo savršeno, ne samo zbog Pariza, već i zbog mog obrazovanja, a poslije i karijere. Evo, počet ću da se vidim u onoj divnoj čitaonici sa bijelim lampama, učim, pišem, pričam francuski.

Do nedavno sam mislila kako je nemoguće za mene da pronađem išta u Francuskoj, da je nemoguće da se preselim tamo. A vidi sad, mogu da biram. I iako je sve puno neizvjesnosti, ja mogu da biram.

I dalje nisam svjesna. Samo da upali, samo da upali.

Advertisements

Ne treba

Treba da pojedeš bananu jer ja tako kažem.

Treba da se kaješ za to što si uradila jer ja tako kažem.

Treba da se stidiš jer ja tako kažem.

Treba da budeš zadovoljna s tim što imaš jer bih i ja bila da sam na tvom mjestu.

Treba da jedeš kod kuće jer ako te ja ne vidim da jedeš, to je kao da ne jedeš.

Treba da popiješ tabletu jer ja tako kažem.

Treba da ti je sretna Nova godina.

Još malo pa ću da poludim.