O Tinderu, ljubavi i prijateljstvima

Tinder je sranje, to će vam svako ko ima sreće u životu reći. Ja sam se konektovala nekad u njegovim početcima iz radoznalosti. Kad sam pročitala o čemu se radi, zamišljala sam da će da me spaja s ljudima koji sjede oko mene u kafiću, no dobro. U Sarajevu je funkcionisalo kul, upoznavala sam strance s kojima sam ostvarivala kul poznanstva, s par njih sam se još dugo vremena nakon susreta u Sarajevu čula i razmjenjivala srećice i nesrećice iz života.

U Lillu sam bila usamljena i mislila sam da ću da upoznam ljude. Ahaaa. Tinder u Lillu je drugačiji, ljudi su tu uglavnom zbog seksa. I cure i momci. Kad bi mi bilo dosadno ili kad bih trebala prokrastinirati, konektovala bih se i pričala u prazno s ljudima. Uglavnom se razgovor zaustavljao nakon četvrte poruke, ono – ca va? ca va, et toi? ca va… bleh. Upoznala sam četiri lika. Prvi je htio vezu, ja nisam. Drugi je bio niđe veze. Treći me odmah nakon pet minuta počeo dodirivati kao ”slučajno”, nakon čega sam ostala zgađena i izbrisala aplikaciju. Između trećeg i četvrtog desio se krah s jednim momkom u kojeg sam se zaljubila i konektovala sam se prvi put s ciljem da nađem nekoga da spavam s njim i da ne mislim ni na šta. Nije funkcionisalo, jednostavno nisam mogla. Šaljući izmiješane signale, lik je postao frustriran i počeo da me ucjenjuje da ako ne dođem kod njega, nećemo se više vidjeti. Ja sam naravno odabrala ovo da se više ne vidimo.

I sva ta priča da kažem da ipak ima dosta dobra u svemu tome. Taj posljednji momak me spojio sa svojim drugom kod kojeg skoro svake nedjelje radim yogu, poslije toga kuhamo i provedemo pola dana u super atmosferi. I cimerku vodim na ta druženja. Sutra počinjem da radim (probni period od jedne sedmice) u baru jednog hostela koji mi je jedan od dražih barova u Lillu jer sam tom drugu rekla da tražim neki poslić, pozvao me dva dana poslije da dođem s njim u bar, predstavio me šefu i svim konobarima, šef me zvao dva dana poslije na razgovor i odmah mi na početku rekao da počinjem u ponedjeljak.

Slažu se kockice malo po malo. Često se probudim u zagrljaju jednog dječaka koji mi još češće kaže da je tu za mene i da ne trebam da brinem. I baš kad prestadoh da brinem, našla sam tri poslića i sad biram da radim u baru jer mi je to najisplativije, budim se još mirnija pored njega i shvatam da uvijek trebam da mislim pozitivno jer sve dođe na svoje kad tad.

tumblr_ogb5jdjksd1qgrualo1_500

Advertisements