Da li je ovo moguće? Posao iz snova? Program smanjenja štete, ono na čemu radim već 4, 5 godina! Plus centar za tretman, ja između, sa svojim kompetencijama psihologa koji ide među korisnike (a ne zatvorenog u ured iza svog stola). Jeste samo jedan dan sedmično, ali za sada je to upravo moj dream job, imam vremena pored da se dobro pripremim za taj dan, da čitam, razmjenjujem mišljenja i iskustva s cimericom i ostalim kolegama, da nastavim raditi u baru s onim divnim ljudima još neko vrijeme dok ne pronađem još koji dodatni sat iz psihologije.

I još da spomenem – ugovor na neodređeno.

Slavim večeras.

Čitam, pripremam se, srce mi kuca ubrzano na pomisao da bih uskoro mogla raditi s ovisnicima. Strast je tu, motivacija, želja, iskustvo na polju ovisnosti jako, terapija malo manje, ali neće naći nikog s ovoliko iskustva ko će da pristane da radi samo osam sati sedmično. Bit ću mnogo razočarana ako ne dobijem ovaj posao, ali c’est la vie, kažem sebi. Bar ću znati gdje sam pogriješila i šta trebam drugačije sljedeći put. Uglavnom, jedva čekam sutra pola 4 da počnem i završim s tim i da znam na čemu sam otprilike. I navečer da slavim ili da budem tužna u njegovom naručju.

Skoč skoč skoč od uzbuđenja.

Pizditis

Ima ovo dvoje na poslu što mi idu na neku stvar. On je kuhar, alžirskog ili marokanskog porijekla. Mizogin poprilično. Šale se sa mnom kako imam čokoladu i tablete protiv bolova uz sebe, ja kažem da je to logično jer imam menstruaciju. On uzme da se zgraža fuj jao hajde podijeli s nama to. Nekad uzme da se šali na račun Bosne (a vjerovatno ne zna ni gdje je na mapi). Kao eto kako mi jedemo s poda, ne smeta nama ništa, prljavo, smrdljivo, nemamo rok trajanja nego pomirišemo i kažemo da je dobro. I smijem se ja, hajde, ne smetaju mi šale na moj ili naš račun. I na kraju, skine osmijeh s lica i kaže – ne, ozbiljno, u zemljama van Evrope je tako, svugdje. Ja ono wtf nabacim i promijenim sagovornika jer šta ću se ja s tim debilom sad raspravljati… A da ne pričam kako počesto smrducka i kako mi se nekad gadi što mi on sprema večeru.

Ona je došla nekad kad i ja da radi. Mogu slobodno reći da je ona pomalo seksista. Protiv svog roda. Djevojke su kurve ako prevare svog momka. Ona eto čeka bar tri izlaska da se poljubi s momkom. I još ihahaj vremena da spava s njim. A onda poslije priča kako je s nekim likom tri sedmice i kupi kondome s recepcije jer već uveliko spava s njim. Pa uskoro saznamo kako je bila u vezi bez obaveza, ono seks i to. Ali kao odjebala ga je jer je spavao s nekom curom bez kondoma. A JOŠ JE BILA STJUARDESA. Ja uglavnom na to samo zakolutam očima onako pred njom i kažem joj – gluposti. Jer ko će se sad raspravljati s njom. Do sinoć kad sam malo popizdila i porječkala se, sve pred klijentima. Upoznao nam kolega barmen neku djevojku iz hostela (inače bar u kojem radim je dio hostela) i spavao s njom. I hu ha, prepričava se to, kaže on – ma ja, kurva je to. Kaže ona, pa naravno da je kurva. I ja sad ono šta, ako je spavala s njim, ona je kurva, a šta je on? On se kao izvuče, ma ne, to na francuskom kad kažem ”salope” to znači da ima iskustva, nisam ja to mislio u negativnom smislu. Ona se nadoveže da je ona to mislila u vrlo negativnom smislu jer djevojka koja upozna nekoga tako i spava s njim je kurva. Ja opet pitam a šta je naš kolega u svemu tome? Kaže – to je njegova stvar. Meni se kosa na glavi digla. Kaže – ja sam svojoj prijateljici kad je to uradila rekla – Ti si kurva! E reko ne bih voljela biti tvoja prijateljica i okrenem se poslužiti nekoga.

Ne znam ni zašto sam ušla u raspravu, nema svrhe. Kreten zatucani će ostati kreten zatucani. Samo što me užasno nervira kad vidim kako se ona ponaša kad kaže da ima momka, a izlazi s bivšim ili nekim likovima koje je upoznala ovdje u baru i koji je očigledno zavode i onda uzme i osuđuje nekoga. Da se razumijemo, ne osuđujem je, radi šta hoćeš, ali mani se tih duplih standarda, providna si ko da ti je babo staklar.

Sanjala sam ružno jučer, probudila se s malo temperature… Prije posla prošetala, prelijep dan, sunčan, otoplilo, terase otvorene. Mislim na njega (a kad ne mislim) i kako bih rado popila čaj s njim i kupala se u suncu. Nismo se vidjeli od petka, a nećemo se vidjeti do nedjelje. Opet je u posjeti familiji. Hoću li ja jednog dana biti familija pa će iz inostranstva dolaziti mene da posjeti za praznike? Opet se sjetim ružnih snova i rastužim se, a nisam tužna. To je samo san. A i to što mi nedostaje je suludo, samo 10 dana, prođe začas.

Zove me, javim se pred kraj pauze na poslu. Pričamo o glupostima, kako mu se pokvario auto, pa je morao da ostane kod prijatelja, a ujutro je djed došao po njega. Čujem mu u glasu da je umoran. Rasplačem se jer mi nedostaje, a kraj je pauze, moram da idem. On se razniježio, piše mi poruke, a meni se plače još više kad ih čitam.

PMS ili ljubav?

o tuširanju u paru

U ono doba dok sam živjela s parom, jedna (od mnogih doduše) stvari koja mi je zapala za oko i koja je bila pomalo iritantna je to da su uvijek u kupatilo išli skupa. Ono, ona se tušira, on se sprema, ili se oboje tuširaju i spremaju. Ali hajde, kod svoje su kuće pa i nije tako strašno (osim što je ona počela da se guši od te bliskosti i gubitka intimnosti da su odlučili da ne žive više skupa). Ali jednom smo išli u posjetu rodnom gradu tadašnje cimerice, pa su i tamo skupa u kupatilo išli, u kući njenih roditelja. Meni to bilo malo previše, ono, iako znaš da se samo spremaju, nekako je to ipak momenat intimnosti koji tako očigledno pokazuju pred svima, ali eto, mislila sam možda sam ili previše konzervativna ili ljubomorna.

Danas kad sam u vezi kontam da i nisam baš bila ljubomorna jer i dalje mislim da bi mi glupo bilo da idem da se tuširam sa svojim momkom u tuđoj kući ili u kući mojih roditelja. Podsjetila me na to sve sestra prijateljice kod koje sam bila za vikend. Došla je u posjetu sa momkom kod svojih roditelja i u jednom trenutku se samo pokupiše i odoše tuširati skupa. Meni to baš nešto bezveze bi. I eto, nisam ljubomorna, al garant sam konzervativna hoho.